Naše sadnice lešnika,
vaša berba sa zadovoljstvom!
Gajenje Lešnika: Saveti Stručnjaka za Vašu Bujnu Berbu!
O nama
Višegeneracijsko iskustvo
Naš rasadnik ima tradiciju dugu preko 60 godina. Posao i iskustvo su se godinama povećavali a znanje o proizvodnji sadnog materijala širilo, da bismo 2003. godine otvorili firmu kako bi bili u toku sa savremenim načinom proizvodnje. To nam je omogućilo da pratimo Evropske standarde i svoje tržište proširimo ne samo na zemlje u susedstvu već i na drugi kontinent. Danas smo jedan od vodećih proizvodjača sadnog materijala na našem prostoru, koje je ujedno i kolevka voćarstva.
- Sve sorte voćnih vrsta su tačne
- Sadni materijal je bezvirusan i zdrav
- Izdajemo prateću dokumentaciju sa kojom možete ostvariti subvencije
- Besplatni saveti stručnog lica
- Sertifikovane sadnice
Sorte sadnica lešnika
Odaberite savršenu sadnicu za vašu plantažu: Otkrijte široku paletu sorti lešnika i njihove osobine!
Tonda Gentile delle Langhe
Ovo je italijanska sorta koja se najviše gaju u oblasti Pijemonta. Nedavno je introdukovana (unešena), pa se gaji i kod nas , najviše na području Gornjeg Milanovca. Postala je od leske S. avelana i jedna je od najzastupljenijih sorti u italiji. Ima srednje razvijen žbun, formira dosta izdanaka pa je kalemljena varijanta pogodnija. Formira rese u grupi od 2 do 3. Cvetanje je vrlo rano. Rano resa i to mnogo ranije (više od mesec dana ) tako da se rsanje i zrenje ženskih gametofita nikad ne podudara, te je izražena protaginija (nikad homogamija). Samosterilna je i sa slabom klijavošću polena, zbog čega je loš oprašivač. Oprašivači su za tu sortu kosford i halski džin. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom. U našim uslovima sazreva rano u avgustu i nije mnogo rodna. Plodovi su sitni (u proseku 2,5 g). U grupi ih ima od 2 do 3, omotač ploda je koliko i plod, pri vrhu je malo otvoren, pa plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska ploda je tanka, ali tvrda. Randman ploda je oko 57%. Jezgra je vrlo ukusna i sadrži 72,3% ulja i 13,2% belančevina.
Tonda Gentile Romana
Ovo je italijanska sorta koja se najviše gaju u oblasti Pijemonta. Nedavno je introdukovana (unešena), pa se gaji i kod nas , najviše na području Gornjeg Milanovca. Postala je od leske S. avelana i jedna je od najzastupljenijih sorti u italiji. Ima srednje razvijen žbun, formira dosta izdanaka pa je kalemljena varijanta pogodnija. Formira rese u grupi od 2 do 3. Cvetanje je vrlo rano. Rano resa i to mnogo ranije (više od mesec dana ) tako da se rsanje i zrenje ženskih gametofita nikad ne podudara, te je izražena protaginija (nikad homogamija). Samosterilna je i sa slabom klijavošću polena, zbog čega je loš oprašivač. Oprašivači su za tu sortu kosford i halski džin. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom. U našim uslovima sazreva rano u avgustu i nije mnogo rodna. Plodovi su sitni (u proseku 2,5 g). U grupi ih ima od 2 do 3, omotač ploda je koliko i plod, pri vrhu je malo otvoren, pa plodovi lako ispadaju iz njega. Ljuska ploda je tanka, ali tvrda. Randman ploda je oko 57%. Jezgra je vrlo ukusna i sadrži 72,3% ulja i 13,2% belančevina.
Halski Džin
Poreklom je iz Nemačke, a rasprostranjen je u svim evropskim zemljama. Plod je krupan, okruglasto-kupast i malo pljosnat. Ljuska je tamno smeđa i srednje debela. Jezgro dobro ispunjava ljusku, slatkog je i prijatnog ukusa. Kupula je duga kao i plod ili malo duža, na obe strane duboko pocepana, tako da se plod iz nje vidi. Kasno cvetaju i muški i ženski cvetovi, ali je ipak izražena protandrija. Dobri su joj oprašivači Kosford i Dugi Španski. Sazreva krajem avgusta. Žbun je snažan i visok, ponekad i vrlo visok. Smatra se najboljom sortom za masovnu proizvodnju.
Kosford
Kosford je stara engleska sorta. Žbun je vrlo bujan, rađa redovno i obilno. List je srednje veličine, čak i sitan obrnuto jajastok oblika. Vreme cvetanja muških cvetova je srednje kasno, a ženskih kasno, pa je izražena protandrija. Sorta je autosterilna, a dobri su joj oprašivači sore: Dugi Španski, Hlaski Džin, Crveni Lambert i drugi. Sazreva srednje kasno. Plodovi imaju izrazito crvenu ljusku a jezgra je crvene boje. Plod je uži pri osnovi nego pri vrhu, sitan do srednje krupan (oko 2,5 g). Rađa prosečno 1.5 ploda u grozdu. Ima vrlo visok randman jezgre 53-54%, sa 68,27% ulja.
Istarski Dugi
Istarski dugi je sorta lešnika poreklom iz Istre. Najviše se gaji oko Ptuja u Sloveniji, a u Hrvatskoj oko Bjelovara. Kod nas je rasprostranjenija oko Gornjeg Milanovca i Vranja. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Rađa obilno i redovno svake godine. Cveta rano, protandrično. Za nju su dobri oprašivači Davijana, Rimski i drugi. Plodovi su krupni (prosečno 3,5 g), duguljasti i lepi. Rađa u grozdovima. Randman jezgre je oko 46%. Sazreva relativno rano (krajem avgusta). Omotač ploda je vrlo razvijen, duži od ploda i plodovi iz njega teško ispadaju.
Enis
Enis je nova sorta poreklom iz SAD. Spontani je sejanac leske pronadjen u Oregonu. Stablo je uspravno, bujno i vrlo rodno. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7 g), loptastog do malo izduženog oblika, svetle i prugaste ljuske. Sazreva kasno. Randman jezgre je oko 49%. Kasno cveta. Rese a i ženski gametofili su zreli najčešće u martu. Dobro je oprašuju Lambert crveni, Halski Džin, i dr. Omotač ploda je umereno razvijen, a plodovi pri trešenju lako ispadaju, pa se preporučuje za masovno gajenje na plantažama i okućnicama.
SAĐENJE SADNICA LEŠNIKA
Na prvi pogled izgleda kao da nema razlike u načinu sadjenja lešnika i drugih voćaka. Medjutim postoje neke specifičnosti leske u odnosu na druge voćke. Leska vrlo rano počinje sa vegetacijom, ona praktično ima kratak period mirovanja što znači da je neuporedivo bolje da se sadi u jesen, nego u proleće. Ukoliko se leska s jeseni ne može zasaditi iz bilo kojih razloga onda to treba učiniti u toku zime kada je temperatura u plusu ili što ranije s proleća. Kasna prolećna sadnja nije preporučljiva. Za sadnju se koriste jednogodišnje i dvogodišnje sadnice. Sadnice treba da budu zdrave, dovoljno razvijene i dobro ožiljene.
RASTOJANJE PRILIKOM SADNJE
Rastojanje zavisi od bujnosti sorte, podloge, uzgojnog oblika i plodnosti zamljišta. Najmanje medjuredno rastojanje je 4 m a najveće 7 m. Rastojanje u redu takodje najmanje 4 m najveće 7 m.
Stručna literatura
Uzgoj sadnica lešnika na najbolji način
Sadnja lešnika
Za podizanje plantaža lešnika preduzimaju se sve organizacione tehničke mere kao i kod drugih voćaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Tako se za lešnik smatra da kraće...
Prihrana lešnika
Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Sa porastom stabla se povećavaju i norme đubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vrše i druge korekcije...
Rezidba lešnika
U nizu operacija negovanja krune voćaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost....
Zašto izabrati nas?
Iskustvo od preko 500.000 proizvedenih sadnica leske
Sertifikovane sadnice
Sve naše sadnice poseduju sertifikate i zdravstvena uverenja.
Registrovan proizvođač
Naše preduzeće je upisano u registar proizvođača sadnog materijala.
Stručni saveti
Nudimo vam besplatne stručne savete i konsultacije.
Cenimo vaše vreme
Sa nama nećete propustiti idealno vreme za sadnju sadnica lešnika.
Tu smo uvek za Vas
Pozovite nas i dobićete sve neophodne informacije u najkraćem roku.
Garancija
Sadnice lešnika imaju garanciju na prijem i tačnost sorti.