Djubrenje lešnika

Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Sa porastom stabla se povećavaju i norme đubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vrše i druge korekcije, kao korekcija pH vrednosti. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze.
Medu najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika, pa i njegovom zdravstvenom stanju.
U jednom je ogledu utvrđeno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mikorize, lišće je bilo bledozeleno i sitno. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lešnika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza.

Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. Prema nekim autoroma, lešnik je srednje obezbeđen azotom kada se u avgustu u listu nađe azota od 1,91% do 2,32%.Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g, a sa povećanjem stabla, norma se povećava do 150 g.
Ishrana fosforom je takode značajna, ali su potrebne znatno manje količine. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika, kreće se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporučuje đubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5, a u Zakavkazju 300 g po stablu, i kasnije godišnje oko 250 kg/ha – P2O5. Slično je i u SAD.
Kalijum je takođe veoma značajan u ishrani lešnika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima, čak može doći i do sušenja letorasta. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali ređi nego azota.

Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje kalijuma u listu lešnika.

Kao i kod drugih voćaka, fosforna i kalijumova đubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih đubriva se unosi u proleće.

Lešnik dobro reaguje na unesena đubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja određenog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu, plodu i slično.

Norma za ishranu azotom odreduje se prema koncetraciji jona u listu, i to:
Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 kg Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 kg Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 kg Više od 2,5% nije potrebno da se đubri.

Za kalijum se, po istom principu, preporučuju norme K2O po stablu:
Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 kg Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 kg Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 kg Više od 1,0% ne bi trebalo dodavati.

U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog đubriva, a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg, zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog đubriva.

Lešnik dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo đubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu, što se često dešava, s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji.

Đubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. Orijentacione norme đubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha, P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha.

Agromeliorativno đubrenje

Zemljišta koja sadrže manje od 3% humusa, manje od 10 mg lako pristupačnog fosfora i manje od 10 mg lako pristupačnog kalijuma moraju se đubriti organskim i mineralnim đubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka.
To agromeliorativno đubrenje obavlja se pred samu pripremu zemljišta i izvodi u sklopu svih ostalih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta za sadnju leske. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. Određivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu, odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadoknađuju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i dr.
Unošenje mineralnih đubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. Prema iskustvu američkih uzgajivača agromeliorativnim đubrenjem u zemljište koje sadrži do 7,5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako zemljište sadrži 7,5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta, onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma.